| Pogledaj forum i učlani se|
.........................................

POVRATAK NA POČETNU STRANICU

...........................................


Ukoliko želite reklamu na web portalu Fazan Doboj kontaktirajte nas. Grafički i web dizajn, brza i jednostavna izrada web stranica. Softverska rješenja iz oblasti Lovstva i Kinologije.
Kontakt VBsoft

 

 

DRUGI PIŠU O LOVU
"LOVSTVO U SLOVENIJI
"

ZANIMLJIVU PRIČU O LOVIŠTIMA SLOVENIJE PIŠE NAM MILAN OSTOJIĆ IZ BEOGRADA

 

Lovišta Slovenije predstavljaju pravi dar prirode, koji slovenački lovci maksimalno neguju i znalački koriste. Slovenija je pretežno planinska zemlja, a prirodniuslovi za uzgoj i opstanak brojnih vrsta divljači, naročito krupne,izuzetno su povoljni, zahvaljujući pre svega klimatskim uslovima, brojnim vodotocima, bujnoj vegetaciji... Šumske površine zauzimaju 61% teritorije Slovenije, što je čini jednom od najšumovitijih država u Evropi.
Lovački savez Slovenije broji oko 22.000 članova (od toga su 340 pripadnice lepšeg pola), organizovanih u 438 lovačkih društava. Prosečna starost slovenačkog lovca iznosi 54 godine, tako da se uveliko radi na podmlađivanju članstva i popularizaciji lovstva. Lovna površina iznosi 1.650.728 hektara i podeljena je na 15 lovno–upravnih područja.

Divokoza (gams) predstavlja atraktivnu vrstu lovne divljači i brend lovstva u Sloveniji

 

Ekologija i etika
U Sloveniji nema privatnih lovišta, jer je po važećem Zakonu o divljači i lovstvu, država vlasnik divljači i samim tim, ona daje pravo na lov. Analitički i promišljeno, u ovom Zakonu pronađena su optimalna rešenja koja prate osnovnu ideju: pouzdano očuvanje fondova divljači i racionalno korišćenje ovog resursa. Prema važećem Zakonu, lovište se dobija na gazdovanje putem koncesije na20 godina. Ukoliko korisnik lovišta ne gazduje u skladu sa propisima i stručnimnačelima, pravo na koncesiju može da se izgubi i pre isteka tog perioda. Takođe, Zakonom je određenai minimalna površina lovišta, koje se daje na gazdovanje lovačkom društvu i ona iznosi2.000 hektara.

 


Po organizaciji i funkcionisanju, Lovački savez Slovenije se već dugi niz godina nalazi u samom vrhu evropskog lovstva. Već decenijama predstavlja centar zbivanja u lovstvu i generator je naučno–istraživačkog rada, sticanja znanja i iskustava, zatim etičkih, ekoloških i tradicionalnih normi ponašanja, a iznad svega neguje narodnu tradiciju. Nadaleko su poznati lovački skupovi (veselice) i smotre lovačkih horova i orkestara, a neguju se i drugi oblici stvaralaštva, koji su vezani za prirodu i lov (stručna edicija – biblioteka ''Zlatorog'' i foto–klub ''Dijana).

Lovačka kuća ''Rudi Mihev'' (1.582 m)

 

 

Lovačka kultura i lovni turizam
U Sloveniji, lovstvo je u velikoj meri promovisano i zastupljeno u javnosti. Na prvom mestu ječasopis ''Lovec'', čiji mesečni tiraž iznosi 24.000 primeraka. Godine 2010.,obeležena je stogodišnjica ''Loveca'', a istraživanja pokazuju da ga čita oko 75.000 ljudi, jer se besplatno deli svim školama, vrtićima idrugim raznim ustanovama. Takođe, u okviru Lovačkog saveza Slovenije postoji Komisija za lovačku kulturu i odnose sa javnošću, koja organizuje brojne press konferencije i okrugle stolove u TV emisijama, gde se sučeljavaju stavovi sa nevladinim organizacijama i anti-lovačkim pokretima koji se zalažu za zabranu lova.
Slovenija ima fantastična lovišta, izuzetno bogata visokom divljači i predstavlja veoma privlačnu i poželjnu lovnu destinaciju, u kojoj je lovni turizam znatno razvijen. Potvrđuje to i tradicionalna poseta brojnih inostranih lovaca, koji su uglavnom zainteresovani za lov na visoku divljač, prvenstveno divokozu.

 

Tipično stanište divokozje divljači

Krivolov
U Sloveniji postoji profesionalna lovočuvarska služba, koja intenzivno radi na sprečavanju krivolova i lovokrađe, i koja ima odličnu saradnju sa policijom. U toku 2009. godine, u slovenačkim lovištima zabeleženo je 110 slučajeva krivolova na srneću divljač, 16 na jelensku i po četiri na divokoze i divlje svinje.

Lovački informacioni sistem
U Sloveniji već nekoliko godina uspešno funkcioniše lovački informacioni sistem ''Lisjak'', autora Darka Buta, koji predstavlja centralnu bazu podataka u lovstvu. Sastoji se od sedam modula: evidencije lovaca, edukacije, lovne kinologije, planiranja lovnog gazdovanja, šteta na divljači i na divljači... ''Lisjak'' je dosledno i praktično sproveden, a zasnovan je na odgovornom i razuđenom monitoringu. U unosu podataka učestvuju sva lovačka društva, regionalni lovački savezi, kao i Lovački savez Slovenije.

 

Zeleni mostovi
Prema podacima ''Lisjaka'' u toku 2009. godine, na slovenačkim putevima stradalo je 5.758 grlasrneće divljači, 105 grla jelenske divljači, 75 divljih svinja, 8 medveda i 4 divokoze. U cilju sprečavanja ovih pojava, Lovački savez Slovenije intenzivno trži pomoć države za izgradnju tzv. ''zelenih mostova'', koji služe za prelaz divljači preko autoputeva. Takođe, veoma je interesantan i podatak, da su u toku 2009. godine u slovenačkim lovištima od pasa lutalica stradala 823 grla srneće divljači, 8 muflona, 4 divokoze, 3 jelena i 2 divlje svinje.

Odstrel divljači
U toku 2009. godine, u slovenačkim lovištima odstreljeno je 31.291 grlo srneće divljači, 2.541 grlo jelenskedivljači, 1.861 divokoza, 449 muflona i 6.811 divljih svinja. Što se tiče sitne divljači, odstreljeno je 2.654 zečeva, 6.263 fazanai 163 poljske jarebice. S obzirom da je brojnost sitne divljači nedovoljna, Lovački savez Slovenije intenzivno radi na povećanju njene brojnosti, pre svega naseljavanjem divljači, stalnim poboljšavanjem prirodnih uslova u lovištima za njen uzgoj i opstanak i naravno, smanjenjem odstrelnih kvota. Takođe, tokom 2009. godine, odstreljena su 3 vuka i 53 medveda, a s obzirom da se radi o zaštićenim vrstama, država preko nadležnog ministarstva određuje odstrelne kvote na godišnjem nivou. Brojnost vučje i medveđe populacije na teritoriji Slovenije je u stalnom porastu i procenjuje se da u lovištima ima oko 450 medveda.

SASA
Slovenačka lovišta predstavljaju pravi dar prirode

 

LOV  NA  DIVOKOZU  U  SLOVENIJI

 

Lovište ''Koprivna'' kojim gazduje Lovačko društvo ''Koprivna – Topla'' iz Črne (oblast Koroška) predstavlja jedno od najlepših i najatraktivnijih lovišta u Sloveniji, koga odlikuje divlja, gotovo netaknuta priroda, bogata raznim biljnim i životinjskim vrstama. Prostire se na površini od 4.987 hektara i zahvaljujući izuzetno povoljnim geografskim i klimatskim uslovima u njemu je zastupljena divokoza, muflon, srna, jelen, divlja svinja, ris, kuna, lisica, alpski zec, snežna jarebica, a posebnu dragocenost lovišta predstavlja brojna populacija velikog tetreba i tetreba ruževca. Lovište se nalazi na velikoj nadmorskoj visini (najniža tačka iznosi 630 metara, a najviša 2.126 metara). Korisnik lovišta ulaže znatna finansijska sredstva i maksimalno se trudi da fondovi plemenite divljači budu na planiranom nivou, kako bi ova lovna destinacija bila primamljiva ne samo domaćim, nego i inostranim lovcima-turistima. U bogatoj lovnoj ponudi Slovenije, divokoza (gams) zauzima posebno mesto, jer je u znatnoj brojnosti prisutna na svojim tipičnim praiskonskim staništima i predstavlja brend lovstva u Sloveniji.
Zahvaljujući ljubaznim domaćinima, imali smo priliku da lovimo divokozu za vreme parenja odnosno ''prska'' na planini Peca, koja se nalazi na slovenačko-austrijskoj granici i koja predstavlja pravi raj za oči i dušu svakog istinskog lovca i ljubitelja prirode. Sa istoimenog najvišeg vrha (2.126m), ljudskom oku se pruža fantastičan pogled na visoke planinske masive i brojne uvale koje se spuštaju ka dolini Tople. Ovu prelepu i neodoljivu planinsku lepoticu karakterišu strme litice, obilje stena sa makijom, brojni pašnjaci i nepregledne četinarske šume, što pruža odlične stnišne uslove divokozjoj divljači. U ovom delu lovišta nalaze se brojni izvori, bistri planinski potoci i rečice, u kojima pažljiviji posmatrač može videti dosta pastrmki i rečnih rakova, dok se na vrhovima planinskih stena gnezde pojedine vrste orlova.

 

Znanje, veština i kondicija

Milan Ostojić i Srečko Felix Krope, predsednik Lovačkog saveza Slovenije

Lov na divokozu kao veoma cenjenu i atraktivnu lovnu divljač je izuzetno zanimljiv i naporan, tako da predstavlja pravi izazov za koji je potrebna ogromna doza energije, strasti i ljubavi. S pravom se može reći da predstavlja vrhunski lovački doživljaj. Da biste samo došli u situaciju da pucate na ovu vrstu divljači, potrebno je mnogo znanja, umeća, iskustva i fizičke kondicije, naročito ako se uzme u obzir da divokoza ima izuzetno razvijena čula vida i njuha, da je izuzetno osetljiva i plašljiva, i da se lov odvija na izlomljenom i teško pristupačnom terenu. Divokoza naseljava upravo ovakve terene, koji joj zbog svoje konfiguracije pružaju sigurnost od predatora i ljudi. Izrazito je socijalna vrsta divljači i život provodi u krdima, koja ponekad broje i više desetina grla.
Lov na divokozu prikradanjem odnosno ''piršom'' je najuzbudljiviji način lova i predstavlja pravi izazov, jer tada do izražaja dolazi veština lovca, koji se prikriva i prikrada divljači, nastojeći da je odstreli pre nego što ona otkrije njega i pobegne. Upravo to predstavlja suštinu nadmetanja divljači i lovca, koji lovi ovim načinom lova. Zajedno sa iskusnim i stručnim pratiocima/vodičima – Gregorom Vrabičem i Matejom Modrejom, moj prijatelj Ivan Sofronijević i ja, lovili smo divokozu po surovim, strmim i teško prohodnim planinskim predelima, na nadmorskoj visini od 1.500–1.800 metara. S obzirom da su u pitanju vrhunski profesionalci, koji odlično poznaju ovu vrstu divljači, njene navike, svaki kamen i stazu u lovištu, bili su nam od velike pomoći tokom lova. Njihova pomoć bila nam je preko potrebna i pri proceni udaljenosti, uticaja vetra, kosine hica itd, tako da bi lov bez njih bio potpuno nezamisliv.
Tokom obilaska terena, na jednom od visokoplaninskih pašnjaka, stručni pratilac Gregor Vrabič je zahvaljujući perfektnoj moći zapažanja, oštrim lovačkim okom uočio krdo od desetak divokoza koje su pasle. Međutim, izdvojena jedinka iz krda, koja se u svojstvu ''stražara'' nalazila na dominantnom mestu, sa kojeg je imala odličan pregled čitave okoline, nas je uočila i istog trenutka se specifično oglasila kroz nozdrve (slično zvižduku), što je bio znak upozorenja za celo krdo, koje se ubrzo u strmoglavom begu izgubilo među stenama. To je još jedan dokaz da se divokoza odlično koristi svojim izuzetno razvijenim čulima, da lako otkriva opasnost i da ne dozvoljava lovcu da je olako nadmudri.
Parenje odnosno ''prsk'' divokozje divljači odvija se tokom novembra i decembra, i predstavlja najbolje vreme za lov jer upravo tada, zreli divojarci sa izuzetnim rogovima, izlaze iz šuma i zaklona, i gonjeni seksualnim nagonom postaju manje oprezni pa predstavljaju lakšu metu upornim lovcima. Tokom broavka u Sloveniji doživeli smo vrhunski lov i postali bogatiji za jedno veliko lovačko iskustvo.

 

Vrhunska organizacija
Tokom boravka u Sloveniji bili smo smešteni u prelepoj lovačkoj kući ''Rudi Mihev'' na planini Peca. Celokupna organizacija je bila na zavidnom nivou jer je sve podređeno vrhunskom lovu, a domaćini su se potrudili da nam obezbede maksimalni ugođaj. Nadahnuti lepotom lovišta ''Koprivna'' koje predstavlja pravi dar prirode i koga slovenački lovci maksimalno neguju i znalački koriste, možemo konstatovati da ono nikog ne ostavlja ravnodušnim – snovi svakog lovca pretvaraju se u predivnu stvarnost, jer ovde u potpunosti mogu da se dožive najveće lepote lova.

 

Poseta Ljubljani i LS Slovenije
Na poziv ljubaznih domaćina, boravak u Sloveniji iskoristili smo da obiđemo Ljubljanu i sedište Lovačkog saveza Slovenije, gde su nas dočekali predsednik LS Slovenije Srečko Felix Krope, direktor Stručne službe LS Slovenije Srečko Žerjav, potpredsednik komisije za lovačku kulturu i odnose sa javnošću Franc Rotar i glavni urednik zvaničnog slovenačkog lovačkog časopisa ''Lovec'' Boris Leskovic.

Milan Ostojić